Pored čega možete saditi patlidžane?

Sadržaj
  1. Važnost susedstva
  2. Srećne komšije
  3. Neutralne kulture
  4. Šta ne treba saditi?

Patlidžani su nepretenciozno povrće, tako da se mnogi baštovani bave njihovim uzgojem. Ali često se u krevetima kombinuje nekoliko povrća, pa je veoma važno znati gde saditi patlidžane pored kako biste dobili bogatu i ukusnu žetvu. U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti važnost komšiluka, koje povrće je poželjno saditi u blizini, a koje se ne preporučuje.

Važnost susedstva

Ako pokupite pogrešno susedstvo na otvorenom polju ili u stakleniku, onda biljke neće doneti bogatu žetvu. Pored toga, tlo će biti značajno iscrpljeno, kao rezultat toga će se pojaviti štetočine, može se širiti neka vrsta bolesti.

Ako se svake godine sadi jedna teritorija, onda treba slediti posebnu šemu: naizmenično povrće po principu "vrhovi-koreni".

Ako u bašti posadite cveklu, krompir, beli ili crni luk, onda već sledeće godine možete saditi tikvice, bundeve ili krastavce.

Usjevi koji su postavljeni na istom krevetu moraju biti kompatibilni. Ako radite zajedničke sadnje, onda će biti prilično lako brinuti o biljkama. Ako u blizini raste dva ili više useva, preporučuje se da se uzmu u obzir sledeće nijanse:

  • visina biljke;
  • termofilnost;
  • koliko često se zaliva;
  • вегетације.

Srećne komšije

Patlidžane je dozvoljeno saditi pored mnogih povrća, uključujući sledeće:

  • pasulj;
  • kupus (beli i karfiol);
  • bugarski biber;
  • kukuruz;
  • ротквица;
  • диња;
  • lubenica;
  • bundeva;
  • grašak;
  • tikvice;
  • zelenilo.

Ako treba da posadite patlidžane na otvorenom polju, paprika će se dobro slagati sa njima. Ove kulture imaju mnogo zajedničkog u nezi, pa se često sade zajedno, ali između njih može doći do sukoba. Ovo povrće može rasti samo na pravoj udaljenosti. Preporučljivo je održavati rastojanje od 60 do 80 cm, u kom slučaju susedni grmovi neće stvarati senku jedni prema drugima.

Period sazrevanja patlidžana i paprike je 4 meseca.... Oni vole vlagu i toplinu. Optimalna temperatura za ovo povrće je +25 stepeni. Za gajenje je idealno rastresito zemljište, koje je poželjno prihraniti organskom materijom. I paprika i patlidžan su jednogodišnje povrće. Mogu se sejati zajedno u uslovima staklenika od februara.

Sadnici svakog povrća potrebno je dobro osvetljenje, što se može postići uz pomoć dodatnih izvora. Preporučljivo je ne koristiti sijalice sa žarnom niti, jer one izazivaju opekotine na listovima biljaka. Umerena vlaga u zemljištu će omogućiti da se korenov sistem aktivno razvija. Zaštitite biljke od propuha.

Organska đubriva treba primeniti otprilike 14 dana nakon sadnje semena.

Pre sadnje sadnica patlidžana i paprike na otvorenom tlu, preporučuje se da se očvrsnu. Počinju da se iznose na ulicu i ostavljaju na određeno vreme, a zatim se ponovo sakrivaju u uslovima staklene bašte. Preporučljivo je početi sa 30 minuta, postepeno povećavajući vremenski interval. Za stvrdnjavanje su dozvoljene klice, čija je dužina već 15 cm, a imaju i 10 zdravih listova.

Patlidžan uspeva u blizini niskog pasulja, pasulja i graška jer ne inhibira rast patlidžana... Pored toga, ove biljke aktivno zasićuju zemlju azotom.Mahunarke treba saditi tako da ne zaklanjaju sunce drugim biljkama. Linije koje puze po zemlji mogu se posaditi bilo gde na lokaciji.

Dobra kompatibilnost patlidžana sa kupusom... Obično se prvo bere kupus, posebno kada su u pitanju rane sorte. Preporučljivo je posaditi obližnje vrste kao što su pekinški, obojeni i beli kupus. Ali bolje je odbiti ostale opcije kupusa i ne eksperimentisati.

Na istom krevetu ili u istom stakleniku možete uzgajati patlidžane i tikvice ili dinje. Savršeno tolerišu uslove visoke temperature. Ali trebalo bi da održavate rastojanje između biljaka tako da ne ometaju jedni druge. Bolje je koristiti grmove sorte dinja.

Bolje je odbiti visoke biljke, jer će stvoriti senku na području koje nije potrebno patlidžanima. Povrće u pitanju lako se slaže sa lisnatim povrćem, na primer: bosiljak, kopar, spanać, zelena salata. Ako u blizini nema mnogo prostora, onda bi sadnja zelenila bila najbolje rešenje, jer se dobro razvija na visokim temperaturama, a takođe se ne plaši visoke vlažnosti. Preporučljivo je da se ne rade guste sadnje.

Važno! Ako se koloradska buba često pojavljuje na lokaciji, onda je preporučljivo posaditi pasulj između redova sa patlidžanima. Ona će uplašiti ovu štetočinu.

Neutralne kulture

Patlidžani ne stupaju u vezu sa nekim povrtarskim kulturama, odnosno njihova lokacija ne ometa jedni druge, ali i ne doprinose razvoju... Dakle, cvekla može koegzistirati sa patlidžanima u bašti. Pored toga, neki baštovani naglašavaju da njegov korenov sistem sadrži prirodni antibiotik koji ima lekovita svojstva. Ali važno je održavati rastojanje prilikom sadnje, jer listovi cvekle mogu narasti do prilično velikih veličina, patlidžani će pasti u senku, što je nepoželjno.

Gore je to već opisano patlidžani obično koegzistiraju sa paprikom. Obratite pažnju na ukus poslednjeg... Ako zasadite ljute paprike u blizini patlidžana, onda mogu imati gorak ukus. A ako je u blizini posađena slatka sorta, onda je on taj koji može apsorbovati neželjeni ukus patlidžana.

Bamija se takođe može pripisati neutralnim sletanjima. Pored toga, njihov komšiluk može promeniti ukus svakog povrća, dajući egzotične note. Patlidžan dobro raste i ne ometa dinje, lubenice i bundevu.

Šta ne treba saditi?

Postoje biljke koje je strogo zabranjeno saditi u blizini patlidžana. Vrlo retko se dotična kultura i krastavci postavljaju na isti krevet. Ove biljke su termofilne, dobro rastu u područjima sa dobrim osvetljenjem, ali bez direktne sunčeve svetlosti. Oni se aktivno razvijaju zahvaljujući dodavanju organskih đubriva.

Ali ove povrtarske kulture zahtevaju različite uslove uzgoja i negu. Ako patlidžani dobro rastu u stakleniku sa suvim vazduhom, onda će vam za krastavce biti potreban vlažan.

Za patlidžan je idealno zalivanje blizu korena, ali krastavci preferiraju, pored takve vlage, prskanje.

Ako se ipak donese odluka da se patlidžani i krastavci sade na jednom području, onda se preporučuje da se pridržavate sledećih pravila:

  • treba sejati u različitim delovima lokacije;
  • ako se krastavci razbole, odmah se borite protiv bolesti kako biste sprečili širenje bolesti na patlidžane;
  • prihranu treba primeniti odvojeno;
  • neophodno je organizovati pregradu između useva pomoću filma.

Patlidžan i paradajz imaju različite potrebe za negovanjem. Prvi dobro rastu u senci i potrebno im je obilno zalivanje, ali paradajz zahteva puno sunca, pate od pojačanog zalivanja. Pored toga, paradajz često napadaju paukove grinje i pepelnica, koje su loše za patlidžane.

Paradajz negativno utiče na patlidžane, jer upija svetlost i vlagu, a kao rezultat toga, privlači mnoge insekte. A prekomerno zalivanje, koje je potrebno "plavcima", negativno utiče na korenov sistem paradajza, jer počinje da trune pri visokoj vlažnosti.

Važno! Ako postoji potreba da se na istom području posadi paradajz i patlidžan, onda ih treba razlikovati.

U tu svrhu se koristi sadnja senfa, kineskog kupusa i ranog zelenila. A ako paradajz sa patlidžanima podelite uz pomoć nevena, nasturcijuma ili petunije, onda će i ove biljke pomoći u odstranjivanju mogućih štetočina.

Ne preporučuje se sadnja patlidžana pored krompira, kao i kod drugih useva iz porodice velebilja. One veoma iscrpljuju tlo i takođe privlače koloradske bube.

Uzgajanje patlidžana je teško jer treba znati koje vrste biljaka daju najbolje prinose. Ali ako uzmete u obzir sve preporuke profesionalaca, onda možete dobiti luksuzne zdrave plodove.

нема коментара

Komentar je uspešno poslat.

Кухиња

Спаваћа соба

Nameštaj