Sve o grinjama na biljkama i njihovoj kontroli

Danas postoji nekoliko vrsta grinja koje ne vole da jedu voće i povrće u bašti, a često se nalaze i na drveću i cveću. Da bi se preduzele efikasne mere u borbi protiv ove štetočine, veoma je važno znati kako izgleda, a takođe je važno razumeti zašto je povezana njegova pojava na teritoriji dvorišta. Ova i druga važna pitanja u vezi sa pojavom krpelja u bašti, razmotrićemo u ovom članku. Takođe ćemo se upoznati sa obaveznim preventivnim merama.

Krpelji predstavljaju mikroskopski zglavkari koji podsećaju na paukove, ali ih je ponekad teško videti golim okom, usled čega baštovani često gube dosta vremena, dok im biljke polako umiru... Ove minijaturne štetočine mogu lako uništiti celu baštu, jer mogu napasti bilo koju biljku, mnogi od njih su veoma izbirljivi u izboru hrane, na primer, paukova grinja.

Krpelji se često nalaze na listovima lipe, šljive, javora, johe, morske krkavine i planinskog pepela. Često se mogu naći na grmlju sa jagodama i malinama.

Pripada i porodica galskih štetočina sa četiri uda orašast filc grinja, koji se često nalazi u šumskim i stepskim zonama, ali često može doći do lične parcele.

kreč galski krpelj je tako mali da prilično je teško videti njegovu boju i četiri kraka bez lupe, njegova veličina je obično 0,3-0,4 mm dužine.

Се односе spiderweb krpelja, tada se najčešće može naći u uslovima staklene bašte, posebno na krastavcima. Iako se često nalazi na biljkama, čak iu stanu.

Glavna ishrana krpelja su biljni sokovi, koje izvlače ne samo iz lišća, već i iz mladih izdanaka, usled čega mlade biljke i drveće počinju da venu, lišće im se suši, izdanci se slabo razvijaju. Ako ne preduzmete mere na vreme, lako možete ostati bez useva, jer štetočine u velikoj meri koče ciklus razvoja biljaka. Štaviše, oni slabe svoj imunitet, zbog čega se biljke mogu razboleti od bakterijske, virusne ili gljivične bolesti.

U tome se slažu stručnjaci jaja krpelja najčešće na sebi nose ptice, razni insekti, pa čak i ljudi, pored toga, mogu se širiti nezavisno, na primer, sa drveta na drvo koristeći jak vetar.

Opasnost za biljke nisu samo sami zglavkari, već i bolesti koje direktno prenose na sebe. Poznato je da, na primer, filcana grinja od oraha, parazitirajući na listovima biljaka, izaziva posebnu bakterijsku pegavost, koja može biti posebno izražena na orahu.

Bolest se može manifestovati i pri kupovini nove biljke na kojoj mogu da žive štetočine. Danas je prilično lako nabaviti kontaminirani materijal, posebno od beskrupuloznog prodavca. Zbog toga je nakon kupovine izuzetno važno posmatrati novu sadnicu ili biljku pre nego što je prenesete u baštu ili povrtnjak. Neka vrsta kratkoročnog karantina može pomoći u sprečavanju zaraze drugog cveća i drugih useva na lokaciji.

Mnoge grinje počinju da se aktivno razmnožavaju na biljkama pod odgovarajućim uslovima. Naročito često, ako je temperatura vazduha + 25-30 stepeni, a vazduh je istovremeno suv, na primer, kao rezultat nepoštovanja temperaturnog režima u staklenicima - tamo se vrlo često nalaze paukove grinje.

Za borbu protiv krpelja koriste se specijalni akaricidni preparati, koji omogućavaju uništavanje štetočina od prvog puta uz pravi izbor. Akaricidi su hemikalije koje ubijaju krpelje, ali sa minimalnim negativnim uticajem na životnu sredinu.

Akaricidi su nekoliko vrsta.

• Insectoacaricides... Reč je o preparatima koji uništavaju ne samo krpelje, već i druge parazite na biljkama, najčešće je u njihovom sastavu prisutan neorganski sumpor. Preporučljivo je koristiti takve preparate kada na oslabljenoj biljci, pored krpelja, žive i drugi insekti, na primer, muva na stabljici ili žučna mušica.
• Specifični akaricidi. Obično se koristi samo kada je potrebno da se rešite samo neke vrste krpelja.
• Akarofungicidi... Ova grupa lekova će biti potrebna ako, pored krpelja, biljku treba osloboditi i gljivične infekcije.

Prilikom lečenja biljaka može se koristiti koloidni sumpor, koji vam omogućava da se borite ne samo sa grinjama, već i sa raznim biljnim bolestima. Prednost je što su preparati na bazi ovog sumpora prirodnog porekla i uopšte ne štete cveću, voću i povrću.

Metode prevencije obično uključuju ispravne i blagovremene agrotehničke mere. Ako pratite biljke, zalivate ih na vreme, provetravate plastenike, održavate optimalni temperaturni režim, možete značajno smanjiti rizik od krpelja na biljkama.

Što se tiče prirodnih neprijatelja krpelja, oni se mogu uplašiti kamilice ili tansy posađene pored povrtarskih i voćarskih kultura. Takve narodne mere neće moći da ubiju celu koloniju krpelja ako su iznenada napali paradajz ili krastavac, ali su u stanju da ih uplaše za nekoliko metara.