Kakvo tlo voli jagoda?

Bobica je popularnija od jagoda, još uvek morate pogledati. Barem, svaki baštovan nastoji da nabavi nekoliko kreveta na svojoj lokaciji za sadnju slatke bobice. Ali ne znaju svi gde je najbolje za nju da raste: kakvu zemlju preferira, kako pripremiti tlo za sadnju, kako đubriti i tako dalje. Pitanje je zaista važno, jer je u pitanju berba jagoda. Vredi razumeti.

Jagode su, na sreću, plodna kultura. Dobro se ukorenjuje čak i na ne najpogodnijim zemljištima. Ali ipak, sastav tla je važan: ako se jagode stave u zemlju sa pogrešnom kiselošću, pogrešnim indikatorima, bobica će biti kisela. Male jagode su takođe često greška u sastavu zemljišta, a mala berba je često povezana i sa nedovoljnom pripremom zemljišta.

Šta NIJE pogodno za jagode:

• Глинено земљиште - ne provodi dovoljno dobro vazduh, brzo se smrzava;
• Пешчана - u takvom tlu postoji nedostatak hranljivih materija, brzo se zagreva pod ultraljubičastim svetlom i ubrzo gubi vlagu;
• treset i krečno zemljište ima sastav koji nije pogodan za rast jagoda.

Kakvo bi trebalo da bude tlo za jagode u smislu kiselosti:

• jagode voli blago kiselo zemljište, sa neutralnim pH od 5,5-7;
• nivo kiselosti se može odrediti pomoću lakmus testa - mali ugao sa zemljom uronjen je u čašu vode, tamo se šalje lakmusov test, ako postane plavo ili zeleno, tlo je pogodno;
• veoma kiselo zemljište - opasnost za korenov sistem, takvo zemljište je iscrpljeno, sadrži malo azota, kalijuma i fosfora, ali mnogo aluminijuma i gvožđa;
• povećana kiselost zemljišta određuje se crvenom (ili blizu toga) razvodakoji se javlja između grebena, rđavom bojom vrha zemlje, obiljem rastućih korova kao što su preslica i šaš.

Ako je tlo kiselo, potrebno ga je obogatiti krečom. Ali vredi se pripremiti: sastav će se menjati nekoliko godina. Mada, ako je tlo alkalno, situacija nije ništa bolja. To znači da zemljištu nedostaju azot i fosfor, ali bakra i cinka ima u izobilju. Listovi jagode će se uvijati i otpadati. Zemljište će morati da se zakiseli korišćenjem optimalnih đubriva.

Zaključak: za bolji rast jagode, na mestu mora biti blago kiselo zemljište ili zemlja sa neutralnom reakcijom. Sastav blago kiselih zemljišta je skoro idealan za bobice, a tla sa neutralnom reakcijom je bolje da se ne nalaze.

Uslovi možda nisu idealni, zemljište nije baš ono što bismo želeli, ali to nije razlog da odbijemo sadnju jagoda. Neophodno je delovati u dva pravca: tretman zemljišta i đubrenje.

Ako je sajt nov i uopšte nije korišćen, njegova priprema se mora uzeti posebno ozbiljno. Trebaće godinu-dve. Prvo, lokalitet očekuje duboko kopanje, čišćenje korova, uklanjanje kamenja, korenja, granja. Ako je potrebno, tlo će morati da se deoksidira. Ovo se obično radi pomoću drvenog pepela ili dolomitnog brašna bogatog magnezijumom.

Faze obrade sajta.

1. Parcela, tačnije, deo koji bi trebalo da bude dat za jagode, štiti od propuha i istovremeno otvoren za sunce. U idealnom slučaju, ne baš visoka stabla rastu oko perimetra, što će baciti senku na krevete sa jagodama. Samo mesto treba da bude ravno, ako postoji nagib, onda mali. Ali u niziji, jagode neće dobro rasti, jer tamo ima viška vlage.
2. Kako se zemljište koristi, u njemu se sve više akumuliraju patogeni organizmi, koje štete gajenim kulturama. Tamo, larve i insekti, koji se aktiviraju u proleće, mogu tiho da zimuju. Zbog toga se zemljište mora dekontaminirati. Ako to radite hemijski, morate razumeti sve rizike. Na primer, poznati bakar sulfat se koristi ne više od jednom u pet godina, inače će se bakar prekomerno akumulirati u tlu.
3. Fungicid TMTD se ne smatra opasnim za useve, stoga je sasvim moguće koristiti ga pre sletanja. Štetno je za fitoftoru, ne ostavlja šanse za truljenje korena. Alternativno, fungicid "Rovral" takođe nije loš, može se bez straha poslati u rupu za sadnju. Uspešno će zaštititi bobičasto grmlje od gljivica.
4. Za sigurniju dezinfekciju su pogodni biološki proizvodi, koji se još lakše podižu... Pored toga, oni ne samo da dezinfikuju tlo, već i leče biljke. Štaviše, u bilo kojoj fazi rasta. Među takvim sredstvima su "Gamair", "Alirin-B", "Fitosporin-M", "Baktofit".
5. Postoji i agrotehnička metoda dezinfekcije, koja se mora pravilno koristiti. Kopajući zemljište u septembru ili oktobru, morate ga ručno očistiti od biljnih ostataka. A u prostoru između leja imperativ je posaditi biljke koje će delovati kao efikasni repelenti. To jest, oni će uplašiti insekte, čime će zaštititi usev. Koje su to biljke: neven, pelin, beli luk, tansy, a takođe i nasturcijum.

Iskusni baštovani koji uzgajaju jagode na otvorenom savetuju da ne napuštaju "staromodne" metode. Zemljište na lokaciji, koje se koristi najmanje 3 godine, potrebno je iskopati u slojevima. Zatim se slojevi tla slažu u gomile, ne zaboravljajući da ih obrađuju tečnim stajnjakom. I 3 godine će se zemlja "odmarati", ali će vlasnici s vremena na vreme morati da lopatom izbacuju slojeve i na vreme uklanjaju korov.

Ovaj period odmora je veoma koristan za tlo, u kojem će spore opasnih gljiva i drugih patogena umrijeti tokom ovog perioda. A dobiće i seme korova.

Plodnost zemljišta je, ako ne i sve što je potrebno za kvalitet useva, onda izuzetno važan faktor uspešnog rasta. Na primer, u zemlji treba da bude najmanje 3% humusa. Humus je naziv za azotna organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat raspadanja biljnih ostataka. A u ovoj formaciji pomažu kišne gliste i neki mikroorganizmi.

Karakteristike hranjenja u jesen.

• Važno je, jer će od toga zavisiti i prinos naredne sezone.... Ako u zemlju dodate piljevinu, slamu, treset i, naravno, opalo lišće, do proleća će sve ovo istrunuti i nataložiti se u zemlju. A ovo je odličan način za prirodno đubrenje tla azotom.
• Čak i pre mulčenja, vredi dodati u tlo superfosfat ili kalijum humat. Ove supstance će se dugo rastvoriti u zemlji, zbog čega će tlo biti zasićeno značajnim komponentama. I dugo će biti puna.
• Stajnjak se veoma često koristi u đubrenju zemljišta, pa se može (i treba) sačuvati. Stajnjak se razblaži vodom jedan do jedan, nakon čega treba infuzirati 10 dana. Rešenje treba zaliti između kreveta.
• Ako se sadnja jagoda planira u jesen, tlo će se morati pripremiti 2 nedelje ranije.... Dovoljno je dodati dupli superfosfat u zemlju.
• Takođe ima smisla sipati grubi pesak između grebena nakon jesenje sadnje bobica. Ovo je dobar način da se zaštitite od napada štetočina.

Istina, postoji i obrnuta priča: baštovani početnici se toliko plaše da će zemljište biti nedovoljno zasićeno đubrivima da je banalno prehraniti ga. Ali prekomerno hranjenje je još opasnije, često čak i tvrdoglave jagode umiru zbog toga. A ako preterate sa prelivima koji sadrže azot, izraste ogroman grm zelene jagode. Samo bez bobica. Inače, prekomerno hranjenje se dešava sa divizmom i pilećim izmetom. Ako dođe do prekomernog prihranjivanja, ništa drugo se ne dodaje u zemljište tokom godine.

Baštovanski saveti - trikovi za pravilno hranjenje:

• ako pođubrite zemlju fermentisani mlečni proizvodi (npr. surutka), biće zasićen fosfatom, kalcijumom, sumporom, azotom;
• poželjni su fermentisani mlečni proizvodi pomešati sa drvenim pepelom ili čak stajnjakom;
• hranjenje kvascem dobro zakiseljuje tlo, biljka bolje raste (dovoljno je natopiti hleb nedelju dana, a zatim ga razblažiti vodom u omjeru 1: 10);
• takođe će biti efikasna sledeća prihrana (na 1 litar vode): 30 kapi joda, 1 kašičica drvenog pepela, 1 kašičica borne kiseline.

Plodored je neizostavan element hortikulture i hortikulture, bez kojeg se ne može očekivati ​​stabilna i dobra žetva. Pored poboljšanja plodnosti zemljišta, plodoredom se smanjuje rizik od kontaminacije biljaka. Koreni jagode, uglavnom, leže prilično blizu površine tla, oko 20-25 cm od nje. Zbog toga biljke koje su bile u bašti pre jagode moraju imati korenov sistem koji troši hranu iz nižih slojeva zemljišta. Tada će ishrana useva biti racionalna, jagode se neće naseliti u osiromašenom tlu.

Najbolji prethodnici jagoda su siderati... Oni su zeleni usevi koji pomažu da se osiromašeno zemljište zasiti esencijalnim hranljivim materijama. To su pre svega senf, lupina, grahorica, facelija. Siderata odlično radi na otpuštanju tla. Ako im odsečete stabljike i zatim ih zakopate u zemlju, koreni će samo ostati u njegovoj debljini i tamo će se raspasti. Otuda - poboljšana propusnost vazduha u zemljištu. Uzgoj zelenog đubriva smatra se potpuno bezbednom, prirodnom i opravdanom metodom.

Nakon čega se biljke ne mogu saditi jagode:

• krompir - kako zbog rizika od kasne plamenjače (inherentne oba useva), tako i zbog oštećenja od opasnog žičara, i zbog toga što posle krompira nema šta da se jagode izvuku iz zemlje na potrebnoj dubini;

• tikvice - tokom svog ciklusa, ova biljka iscrpljuje zemljište, a smatra se i "žderom" azota, što znači da jagode koje rastu na mestu biljne srži rizikuju da uspore rast;

• krastavac - oba useva se plaše fuzarije, a krastavac takođe uzima previše azota iz zemlje;

• paradajz - dovoljno zakiseljavaju zemljište, što jagode jednostavno ne mogu tolerisati, a obe biljke se plaše kasne mrlje.

Obradite, đubrite, proverite kiselost - baštovan ima mnogo briga... Ali čini se da jagode, po svojim ukusnim karakteristikama, prognozama prinosa, sve ove brige i nevolje čine potpuno opravdanim.