Kako natopiti luk pre sadnje?
Ozbiljna je kontroverza za baštovane da li natopiti luk ili ne. I ovde nema jedinstvenog prava, jer i jedno i drugo ima svoje razloge. Ali procedura, zaista, može biti barem korisna. Glavna stvar je odabrati pravi sastav za namakanje.
Zašto je ovo potrebno?
Verovatno je prvi razlog zagrevanje crnog luka. Veliki i srednji luk najbolje se čuva na toplom, na + 22 ... 25 stepeni. Mali luk se čuva na prosečnoj temperaturi od + 4 ... 8 stepeni. Međutim, ako se luk ne skladišti u uslovima koje oni preferiraju, uzorci će se predvidljivo pogoršati. Pokvareni set će dati strelicu iz koje neće izaći dobra sijalica.
Štaviše, ako je luk vaš, uzgajan na vašoj lokaciji, sve je poznato o njegovom kvalitetu, uslovima skladištenja. Ali ako je kupljena u prodavnici, na pijaci, ručno, potpuno je nejasno u kakvom vremenu je žetva ubrana, i u kakvim uslovima je čuvana. Vaš luk se obično čuva u podrumu (ili u nečem sličnom), pre sadnje se drži na toplom i suvom 3 nedelje (dakle kod kuće), i to je to - spreman je za sadnju.
Kupljeni luk nema takvu kontrolu, nejasno je kakva je bila temperatura i vlažnost tokom skladištenja. Zbog toga se takav luk često podvrgava dodatnoj obradi.
Sijalice se takođe obrađuju kako bi se biljka precizno dezinfikovala. Ovo je preventivni postupak, priprema za sadnju, koja ni na koji način ne šteti luku (ako se sve uradi kako treba), ali će se pozitivno odraziti na kvalitet sadnica i konačnu žetvu.
A to može biti i zbog bolesti koje su napale lokaciju u tekućoj sezoni. Zbog toga bi luk ubran za setvu mogao postati nosilac ovih bolesti. Da ne bi rizikovali, bolje je natopiti i precizno dezinfikovati.
Zato je i sevok natopljen.
-
Za dobar rast. U regionima gde je leto veoma kratko, morate požuriti iste lukovice u rastu. Odnosno, da stimuliše sam rast. Oni primerci koji se tretiraju posebnim hranljivim rastvorima predvidljivo ubrzavaju rast. To znači da će sazreti pre vremena, što je i bilo potrebno.
-
Za prevenciju bolesti. Korjenasto povrće može sadržati spore gljivica ili larve štetočina koje su nevidljive za oko. A ako potopite luk u rastvor za dezinfekciju, ovaj problem će biti uklonjen.
-
Za zaštitu od pucanja. I opet o ovome. Često sa lukom pucanje se dešava prerano, plodovi se iscrpljuju pre vremena. To jest, žetva neće biti punopravna, visokog kvaliteta. Ako je sevok pravilno natopljen, dobiće neku podršku, aktivira akumulaciju supstanci za normalan rast nakon sadnje.
Takođe se veruje da namakanje povećava imunitet biljke, poboljšava njeno klijanje, pa čak i štiti od truljenja. Da, ima mnogo primera kada je i bez namakanja luk narastao svima na zavist. Ali za baštovane početnike, kao i za one koji prošle godine nisu ubrali najbolju žetvu, namakanje može biti dobro obrazložen postupak. Ako se odluči da će tretman biti, ostaje samo odabrati odgovarajući sastav.
Metode namakanja
Postoji toliko opcija za kompozicije u kojima luk definitivno neće biti loš, gde će postati jači, možda, osloboditi se nekih patogena.
U slanoj vodi
Obično se obrada ne ograničava samo na ovaj metod. Metoda zaista dobro funkcioniše u kombinaciji.
Da vidimo kako se obrada odvija.
-
Prvo, treba da sortirate luk i pripremite ono što će na kraju biti uskladišteno u njima.
-
Zatim morate pripremiti fiziološki rastvor.To se radi ovako: 2 kašike soli u 2 litra tople vode. Dobro pomešajte so u vodi.
-
Grudvice soli moraju se filtrirati kroz sito ako ne žele da se rastvore u vodi.
-
Morate potopiti 3-4 sata.
-
Nakon postupka, dobro osušite luk.
Sol je element koji može stimulisati rast luka. Stoga, u krajevima gde su leta kratka (ili gde se predviđaju hladna leta), takav tretman može biti veoma koristan.
U kalijum permanganatu
Ako je luk već natopljen solju, bolje je ne koristiti manganske "kupke". U drugim slučajevima, može se dobro kombinovati sa drugim kompozicijama.
Kako to učiniti kako treba.
-
Luk je već sortiran, a kada preostane 4 dana do sadnje, možete početi.
-
30-40 g mangana treba razblažiti u 10 litara vode dok se potpuno ne rastvori. Ako ima puno setve, onda se broj komponenti rastvora povećava proporcionalno.
-
Na površini seta pre obrade mogu se napraviti mali rezovi.
-
Luk je umotan u krpu (ili čarapu) i umočen u ovaj rastvor.
-
Mora da leži u njemu 2 dana.
-
Nakon obrade najmanje jedan dan, luk treba osušiti. Nakon toga, spreman je za upotrebu.
Rastvor mangana je dobro poznato dezinfekciono sredstvo. Stoga se u njemu često natapaju kupljeni ili sopstveni luk, ali dobijeni iz bašte, gde su zabeleženi patogeni i štetočine.
U rastvoru sode
Ovo je takođe popularno dezinfekciono sredstvo, a takođe i lek za peni. Ali kako će soda uticati na formiranje strelica, postoji mnogo kontroverzi. Najverovatnije, oni zavise upravo od načina skladištenja seta.
Ovo je postupak obrade.
-
Zakazuje se par dana pre setve.
-
Rastvor sode se priprema na sledeći način - 1 kašičica sode na 1 litar vode. I takođe će vam trebati bilo koja tkanina slična čarapama, ili sama.
-
Rastvor se mora dobro izmešati, a zatim uroniti u luk u tkanini.
-
Dovoljno je samo 10-20 minuta na temperaturi vode od +40 stepeni.
Tretman sodom obično prethodi tretmanu manganom, a u tandemu su zapravo prilično efikasni.
Kod Fitosporina
Ovo je dobro poznati biološki proizvod koji će osloboditi seme od spora gljivica, koje mogu ostati u njemu. Bezbedan je, pristupačan i odavno je dokazano efikasan.
Razblažite "Fitosporin" na sledeći način - 1 kašika leka u 10 litara vode. A onda set luka treba da leži u ovom rastvoru nekoliko sati. Zatim se mora osušiti i možete ga posaditi.
druge metode
Ovo su bile najpopularnije kompozicije, ali ne sve.
U šta još možete natopiti sevok?
-
U bakar sulfatu. To je dobro poznata hemikalija protiv gljivica. 30 g plavog praha se razblaži u 10 litara vode. Luk se u ovom rastvoru drži samo pola sata, zatim se opere čistom vodom, malo osuši i spreman je za sadnju.
- U brezovom katranu. To je odličan antiseptik koji ne ostavlja šanse za patogene. Štaviše, prirodno je. Ima i poseban miris koji odbija luknu muvu. Prvo, tačno jedan dan sevok se mora držati na bateriji, odnosno zagrejati. Zatim se 3 sata natopi u rastvor brezovog katrana. Muva u masti se pomeša sa litrom vode (samo voda treba da bude isključivo sobne temperature).
- U amonijum nitratu. Takođe savršeno dezinfikuje biljke. Samo 3 g šalitre treba razblažiti u 10 litara vode. Luk se drži u ovom rastvoru ne više od 15 minuta, nakon čega se može odmah poslati u baštu.
- U amonijaku. Povrće će biti obogaćeno azotom, a perje luka će biti snažno, sočno, dugo. Potrebno je uzeti 2 kašike alkohola i pomešati ih u 10 litara vode. Namakanje traje 1 sat, nakon čega se seme mora dobro osušiti.
- U vodonik peroksidu. 40 ml proizvoda treba razblažiti u 1 litru vode. Luk će ležati u rastvoru 2 sata. Nakon toga, ne morate ispirati sevok, samo ga osušite.
- U pepelu. Samo đubrivo je veoma hranljivo za biljku. Štaviše, plaši mnoge štetočine, iste žižake i lisne uši. Bolje je uzeti 3 čaše pepela i 10 litara vode. Samo voda mora biti topla.Za jedan dan, rastvor treba infuzirati, a tek onda će sevok ući u njega. Ostaće u rastvoru 2 sata.
- U senfu. Takođe dobra opcija za dezinfekciju. Pomešajte 2 kašike suvog senfa u pola litra vode. Semenski materijal treba da leži u ovom sastavu 3 sata. Povremeno mešajte luk. Zatim se materijal mora isprati i osušiti.
Naravno, možete koristiti i posebne preparate. Na primer, "Maksim", "Epin-Ekstra", "Energen", "Cirkon" i drugi.
Корисни савети
Namakanje nije tajna uspešne sadnje luka u proleće i kasnije dobre žetve.
Evo šta će još pomoći da se posadi zaista kvalitetan materijal.
-
Sortiranje. Neophodno je pregledati bukvalno svaki luk. Ako je negde trulo ili uvelo, ovi primerci se moraju odbaciti. Zatim luk treba sortirati po veličini.
-
Загревање. Ovo je već rečeno, a ovaj trenutak je zaista važan. Ako nešto pomaže u sprečavanju pucanja, onda je to to (iako ne sa 100% garancijom). Sadni materijal treba postaviti tamo gde je konstantna temperatura 40-45 stepeni. Nema boljeg mesta za pronalaženje baterije. Sijalice treba da leže tamo 40 minuta.
-
Sušenje. Da biste to uradili, sipajte luk na novine ili krpu (prirodnu) tako da postoji barem mali razmak između sijalica. Ovo će ih brže osušiti. S vremena na vreme ih treba mešati tako da se sve strane ravnomerno osuše.
I, naravno, sve ovo neće imati mnogo smisla ako se lukovice zasade u nepripremljenom zemljištu za ovo. Iz bašte morate ukloniti ostatke vegetacije (sa korenom), a zatim iskopati područje. Prilikom kopanja, kompost se unosi u zemljište, oko 6 kg po kvadratu. Umesto komposta, možete uzeti truli stajnjak. Takođe će biti korisno dodati kalijevo-fosforna jedinjenja u tlo, oko 30 g po kvadratnom metru.
I bilo bi lepo sprovesti sve ove procedure na jesen. Ali ako to nisu uradili u jesen, onda se to mora učiniti u proleće.
I već uoči sadnje, potrebno je da uradite sledeće: iskopati područje, izravnati tlo grabljama. Prolijte zemlju bakar sulfatom - rastvor se pravi po stopi od 1 kašike na 10 litara vode / kvadratni metar. Samo rešenje treba da bude toplo. Odozgo, krevet mora biti prekriven filmom kako bi se stimulisali svi pripremni procesi.
Komentar je uspešno poslat.