Ribizla Guliver

Najčešće, baštovani početnici i letnji stanovnici sa velikim iskustvom biraju sorte ribizle prema njihovim karakteristikama i pregledima. Guliver ribizla ima dobar ukus, bogatu žetvu, kao i imunitet na razne bolesti i zimsku otpornost.

Sorta Gulliver je uzgajana u Brjanskoj oblasti u V.I. V.R. Williams. Autori su A.I.Astahov i L.I.Zueva.Sorte Seyanets Golubki i linija 32-77 (Bredthorpe) su uzete kao roditeljski par. 2000. godine, nakon svih testiranja, kultura je upisana u državni registar i odobrena za upotrebu.

Kako navodi proizvođač, tip rasta grma je snažan. Kruna je blago raširena, prosečne gustine. Izbojci su debeli i rastu skoro uvek zakrivljeni. Oni su maslinastozelene boje. Što je izdanak stariji, to se više ukrućuje i na njemu praktično nema pubescencije. Pupoljci na granama se formiraju u tamnozelenoj boji.

Listovi su standardne veličine. Sastoje se od tri režnja, sa dubokim zarezima, blago sjajni, šiljasti. Površina ploče je naborana, tamnozelene boje.

Četke su srednje, blago vijugave, guste. Na jednoj četkici formira se od 9 do 17 bobica.

Cvetanje se javlja krajem maja i traje oko 14 dana. Pupoljci su srednji i mali, crvenoljubičasti. Sepasi su jarke boje.

Baštovani primećuju da su pozitivni aspekti sorte to što je ribizla imuna na prolećne mrazeve, a takođe dobro toleriše kratku sušu.

Među nedostacima ukazuje se na redovno obrezivanje, brz rast grma. A takođe i potreba za pažljivim transportom useva, jer se bobice mogu stisnuti pod težinom.

Plodovi su veliki i okrugli. Prosečna težina jedne bobice je od 1,9 do 3,2 g. Boja bobica je crna sa sjajnim sjajem. Kora je čvrsta i srednje gustine. Ovo omogućava transport useva na velike udaljenosti, uz poštovanje svih pravila transporta.

Pulpa je nežna, sočna i može postati tamna zbog pigmenta u kori.

Sorta ima univerzalnu namenu, tako da se plodovi mogu jesti sveže, pripremljeni od njih za kompote, džemove, pire i konzerve.

Listovi se takođe koriste u konzerviranju. A neki baštovani preporučuju kuvanje čaja od listova ribizle i bobica za jačanje imunološkog sistema.

Letnji stanovnici ukazuju na to da bobice imaju slatko-kiseli ukus, a aroma nije dovoljno zasićena. Količina šećera na 100 g iznosi 6,7%, a količina kiseline 2,7%. Karakteristika Guliver ribizle je da je bogata vitaminom C, oko 167 mg. Takođe sadrži visok nivo askorbinske kiseline - 156 mg. Ocena degustacije je 4,4 poena.

Kultura pripada sortama ranog zrenja. Plodovanje pada 15-30 jula.

Prosečan prinos po grmu je 1,4 kg. Uz pravilnu obradu, prinos se može povećati na 2-2,5 kg. U industrijskom obimu, minimalni pokazatelji su 86,3 centnera, maksimalni - 13 tona po hektaru.

Originali su izjavili da ribizla najbolje raste u centralnim, severozapadnim i Volga-Vjatka regionima. Ali takođe se može uzgajati u bilo kojoj drugoj oblasti sa malim gubitkom u prinosu.

Po svojim karakteristikama ribizla je samooplodna, pa nije potrebno dodatno oprašivanje.

Preporučuje se sadnja sadnica u jesen. Ovo će omogućiti da se grm pravilno ukorijeni na novoj lokaciji. Sve snage će biti potrošene na produbljivanje korenovog sistema, a ne na formiranje novih izdanaka i četkica.

Najbolje je izabrati oblast koja je osvetljena, bez strukture koja bi bacala senku. Zemljište treba da bude ilovasto i ne previše kiselo. Ako su indikatori povećani, onda se smanjuju krečom.

Pošto grm može da raste na jednom mestu 10-15 godina, zemljište mora biti veoma plodno i dobro provejano vetrovima. Ribizla voli vlagu, pa na odabrano područje treba doneti više peska, treseta i humusa, jer duže zadržavaju vlagu.

Bolje je izabrati mesto za sadnju sa južne ili jugozapadne strane bašte.

Pre sadnje potrebno je pregledati sadnicu na trulež i polomljene korene. Korijenski sistem treba da bude dugačak najmanje 15 cm.Dužina samog debla je 30 cm, a broj izdanaka treba da bude 2-3.

Priprema mesta mora se obaviti 2-4 nedelje pre iskrcavanja. Nije preporučljivo odmah posaditi sadnicu u iskopanu rupu, jer kada se zemlja skupi, može oštetiti korenje.

Da biste sve uradili kako treba, morate slediti jednostavna uputstva.

• Odabrano područje je iskopano, uvodeći humus, treset, pesak i drveni pepeo.

• Zatim se priprema rupa dubine 40-50 cm, prečnika 50-60 cm. Oko grma ne bi trebalo ništa da raste na udaljenosti od 1,5 m, pošto je grm bujan.

• Sve se prolije vodom i ostavi da se skupi 2-4 nedelje. Nakon toga, ribizla se sadi.

• Neophodno je produbiti sadnicu 4 cm od korenovog ovratnika, to će stimulisati rast bočnih izdanaka. Zemlja oko stabljike je zbijena.

• Zatim se sve obilno sipa toplom vodom.

• Za dobar rast, preporučuje se obrezivanje izdanaka, ostavljajući 2-3 zdrava pupoljka.

Mnogi tvrde da je ribizla nepretenciozna kultura, ali ipak se mora poštovati niz tačaka nege kako bi se osigurao visok prinos.

• Od vlage zavisi ne samo formiranje buduće žetve, već i akumulacija korisnih elemenata. Zbog toga se sastavlja raspored zalivanja. Na udaljenosti od 30 cm oko debla, pravi se poseban žleb dubine 10-15 cm, u njega se unosi voda (25-30 litara tople vode po 1 m2). Nakon zalivanja, tlo treba olabaviti kako bi se korenima obezbedio kiseonik. Ako je redovno zalivanje iz nekog razloga nemoguće, onda bi tlo oko grma trebalo da bude malčirano. Previše vlage će izazvati truljenje korena.

• Najčešće se za ishranu koriste minerali i organska materija. U proleće, nakon što se grm prelije kipućom vodom, dodaju se urea, amonijum nitrat za rast zelenila, azot ili kaša. Leti se đubre kalijumom i fosforom, a u jesen se zemljište oko grma prekopava i dodaje humus i drveni pepeo.

• Obrezivanje se mora vršiti redovno kako bi se ne samo podmladio grm, već i eliminisao mogućnost pojave štetočina. Obrezivanje treba obaviti u proleće pre nego što se pojave prvi pupoljci. U jesen uklonite sve stare ili polomljene grane. Jedna grana može dati plod 4 godine. Zatim ga uklanjaju. Preporučljivo je ostaviti 15-20 grana na jednom grmu. U suprotnom, ribizla će rasti previše aktivno, a nekim bobicama će nedostajati sunčeva svetlost.

Originator izjavljuje da, uz poštovanje svih agrotehničkih standarda, ribizle retko obolevaju. Ima jak imunitet na antraknozu, pepelnicu ili rđu. Ali za prevenciju, grmlje se može navodnjavati lekom "Fitosporin" ili "Fundazol". Sva prskanja se vrše po suvom oblačnom vremenu.