Šta se može saditi posle paradajza?

Usklađenost sa pravilima plodoreda pomaže u zaštiti biljaka od raznih bolesti i aktivnih napada štetnih insekata, a takođe vam omogućava da postignete dobre prinose i visokokvalitetne plodove. Međutim, ovde postoje određene nijanse. Dakle, prilikom sadnje novih biljaka, ne zaboravite na useve koji su ranije rasli na istom mestu. Oni su ti koji mogu izazvati razvoj bolesti u novim zasadima i ne samo. U ovom članku ćemo analizirati koje biljke se mogu saditi nakon paradajza, a koje ne.

Prethodnici imaju ogroman uticaj na stanje tla. Прво, ako se isti usevi stalno uzgajaju na lokaciji, tada se u zemlji akumuliraju zarazne gljive, zbog čega se potom smanjuje plodnost biljke, kao i kvalitet dobijenog useva.

Isto važi i za biljke koje pripadaju istoj porodici. Po pravilu, takvi usevi su podložni istim bolestima i stoga se lako mogu zaraziti bolešću koja ostaje od biljaka koje su prošle godine rasle u bašti. Na primer, nakon paradajza koji je rastao na lokaciji prošle sezone, postoji veliki rizik da će se nova biljka zaraziti kasnom bojom.

Drugo, mnoge biljke, uključujući paradajz, naglo smanjuju plodnost tla, isisavajući korisne mikroelemente i organske supstance iz njega za njihov razvoj. Osiromašeno zemljište naknadno ne obezbeđuje novim biljkama potrebnu količinu hranljivih materija, što na njih utiče ne na najbolji način: jajnici počinju da se formiraju lošije, a prinos se značajno smanjuje.

O takvim biljkama prethodnicima treba reći da su, naprotiv, u stanju da obogate zemljište korisnim makroelementima, puštajući ih u tlo.

Najčešće se preporučuje sadnja krastavaca nakon paradajza, a to se odnosi na biljke koje se uzgajaju iu uslovima staklenika i na otvorenom tlu. Ovi usevi imaju malo istih bolesti, štaviše, izvlače različite organske materije iz zemlje, pa će prinos na kraju sezone biti dobar. Međutim, za puni rast krastavaca ne treba zaboraviti na đubrenje tla.

Takođe je dozvoljeno saditi druge biljke, na primer, kupus, tikvice, salate, tikvice, lubenicu ili dinju. Međutim, poslednje dve dinje su veoma zahtevne za tlo, a njihov korenov sistem se nalazi na približno istoj dubini kao i kod paradajza. Iz tog razloga im je potrebna velika količina đubrenja, inače će patiti od nedostatka potrebnih supstanci i neće dati visokokvalitetnu žetvu.

Ako govorimo o stakleniku u kojem je prethodno uzgajan paradajz, onda se pre zime preporučuje da se na istom mestu posadi senf, jer je ova biljka jedna od najboljih siderata.

Za promenu voća možete koristiti i luk ili beli luk, koji dobro uspevaju posle paradajza i praktično nemaju iste bolesti kao on.Mahunarke su takođe dozvoljene za sadnju na takvim mestima, jer nisu posebno zahtevne za tlo. Soja, kravlji grašak, grašak i druge biljke iz ove porodice su odlične mogućnosti za gajenje u prvoj godini posle velebilja. Oni će odlično rasti na parceli i, uz odgovarajuću negu, oduševiti će vas dobrom žetvom.

Biljke kao što su repa, repa, rotkvica i rutabaga su takođe odlične za sadnju. Ove biljke su zahtevne za stanje zemljišta, ali imaju duguljasti koren, pa stoga crpe sve neophodne supstance iz dubljih slojeva zemlje od paradajza.

Takve biljke su takođe pogodne za sadnju koji se često koriste u pripremi raznih jela kao začin. Ova sletanja uključuju koper, bosiljak, korijander, celer i druge biljke. Oni nemaju uobičajene bolesti sa paradajzom, pa će rasti vrlo aktivno i bez problema.

Na mestu gde je paradajz rastao prošle godine, najbolje je ne saditi biljke koje pripadaju porodici velebilja, jer imaju uobičajene bolesti. Na ovom mestu se mogu uzgajati tek nakon 3-4 godine - otprilike ovoliko vremena je potrebno zemlji za potpuni oporavak i smrt spora fitoftore. U suprotnom, postoji ogroman rizik da će se nove biljke razboleti i malo je verovatno da će vas zadovoljiti dobrom, visokokvalitetnom žetvom.

Porodica velebilja, pored paradajza, obuhvata i sledeće biljke: krompir, papriku, duvan, petunije, patlidžan i fizalis. Svi ovi usevi imaju zajedničke štetočine, a to su žičana glista i koloradska zlatica, i bolesti - kasna mrlja i trulež.

Jagode i jagode u narednih nekoliko godina takođe ne treba saditi tamo gde je ranije rastao paradajz, inače ne treba očekivati ​​dobar rod. Ove bobice, posađene godinu dana nakon paradajza, često su bolne. Pored toga, nedostaju im različiti hranljivi sastojci i korisni minerali, koje je paradajz ranije aktivno apsorbovao za njihov razvoj. U takvim slučajevima, malo je verovatno da će čak i redovno hranjenje biljaka rešiti problem.