- Autori: Nastenko N.V., Kachainik V.G., Gulkin M.N., Karmanova O.A.
- Godina odobrenja: 2015
- Категорија: grade
- Tip rasta: neodređeno
- Именовање: sveža potrošnja, za kiseljenje i konzerviranje
- Period sazrevanja: rano
- Vreme sazrevanja, dani: 100-105
- Uslovi uzgoja: za otvoreno tlo, za filmske plastenike
- Veličina grma: visok
- Karakteristika grma: моћна
Paradajz Curiosity privlači svojim imenom. Ali pre nego što dođete u iskušenje i pokušate da se razmnožavate na sajtu, bilo bi lepo da ga bolje upoznate. Šema sadnje, red uzgoja i otpornost na niz opasnih faktora zaslužuju pažnju.
Istorija uzgoja
Paradajz Curiositi se pojavio relativno nedavno. Njegovo uzgajanje je zvanično dozvoljeno 2015. godine. Razvoj kulture vršili su uzgajivači Nastenko, Gulkin, Karmanova, Kachainik.
Opis sorte
Radoznalost je jedna od neodređenih kultura. Biljka je dozvoljena za upotrebu na otvorenom. Često se gaji i u plastičnim plastenicima. Grmlje je u stanju da se podigne na velike visine. Veoma su moćni, prekriveni tamnozelenim lišćem.
Glavni kvaliteti voća
Green Curiosities ima zelenu tačku blizu baze. Zreli paradajz dobija zeleno-braon boju. Spadaju u kategoriju trešnje i teže 17-20 g. Zaobljene bobice rastu iz složenih cvasti. Pokriveni su tankom, glatkom kožom.
Karakteristike ukusa
Upotreba Curiosityja je moguća sveža. Takođe su prilično dozvoljeni i konzervirani. Slatkoća je tipična za ovu biljku.
Sazrevanje i plodonošenje
Kuriozitet - rani paradajz. Sazreće u proseku 100-105 dana nakon nicanja. Nakon početka sakupljanja plodova, biće potrebno mnogo vremena za njihovo uklanjanje. Ponekad se plodni period završava tek početkom oktobra. Konkretni datumi zavise od vremenskih uslova, u manjoj meri od poljoprivredne tehnologije.
Prinos
Plodnost se kreće od 6,2 do 6,7 kg po 1 kvadratu. m. Čini se da nije previše, ali kvalitet ubranih bobica nadoknađuje ovaj problem. Prinos je relativno stabilan tokom godina. Prema nekim izvorima, grm je sposoban da proizvede 8-12 kg voća po sezoni.
Vreme sadnje sadnica i sadnje u zemlju
Setvu semena u kontejnere treba obaviti 60-65 dana pre očekivanog perioda presađivanja na otvorenom tlu. Konkretni datumi se određuju ličnim iskustvom. Vremenska prognoza se uzima u obzir.
Uzgajanje rasada paradajza je izuzetno važan proces, jer u velikoj meri zavisi od toga da li baštovan uopšte može da bere. Moraju se uzeti u obzir svi aspekti, od pripreme gredice do sadnje u zemlju.
Šema sletanja
Na 1 "kvadrat" može se postaviti do 4 grmlja. Međutim, bolje je učiniti nešto manje da biste olakšali njegu. Takođe, manja zasićenost zasada smanjuje verovatnoću bolesti i međusobnog mešanja paradajza. Rupe se obično postavljaju u sistem 500k500 mm.
Uzgoj i briga
Obrada sadnog materijala kalijum permanganatom vrši se tri dana pre iskrcavanja u kontejnere. Seme su omotane gazom i potopljene u rastvor oko 15 minuta. Ako je njihovo poreklo sumnjivo, možete povećati obradu do 30 minuta. Ne preporučuje se to učiniti još više, jer postoji veliki rizik od nanošenja nepopravljive štete. Nakon obrade, seme treba temeljno isprati tekućom vodom.
Za sadnju rasada treba koristiti samo pažljivo odabrano i dezinfikovano (kalcinisano) zemljište. Kalcinacija se vrši 20 minuta na temperaturi od 200 stepeni. Sadnice će ojačati za 30-45 dana ako je njihova poljoprivredna tehnologija potpuno ispravna. Tlo treba da bude rastresito i relativno vlažno. Veoma je važan normalan sadržaj mineralnih i organskih materija.
U blizini svakog udubljenja se zabijaju klinovi. Zasađene sadnice se posipaju zemljom i malo zbijaju. Najbolje je saditi biljke tamo gde je nekada bio luk ili kupus. Najbrže sazrevanje postiže se kada se biljka formira u 2 ili 3 stabljike. Zalivanje i hranjenje se primenjuju na isti način kao i za druge sorte.
Biljci su potrebni različiti mikronutrijenti u svakoj fazi rasta. Sva đubriva se mogu podeliti u dve grupe: mineralna i organska. Često se koriste narodni lekovi: jod, kvasac, ptičji izmet, ljuske jajeta.
Važno je posmatrati brzinu i period hranjenja. Ovo se odnosi i na narodne lekove i organska đubriva.
Regioni rasta
Dikovinka paradajz se preporučuje baštovanima severozapada i Sibira, Urala i Volge. Oni mogu dati dobar rezultat u baštama Dalekog istoka. Severnokavkaske teritorije i republike takođe postaju odlična baza za rast zanimljivosti. Takođe se sreće u regionu Donje Volge, u centru i na severu evropskog dela Rusije. Takođe je dozvoljeno koristiti paradajz Dikovinka u regionu Centralne Crne Gore.
