- Autori: Nastenko N.V., Kachainik V.G., Kandoba A.V. (Agrofirma Aelita LLC)
- Godina odobrenja: 2008
- Категорија: grade
- Tip rasta: neodređeno
- Именовање: универзалан
- Period sazrevanja: rano
- Vreme sazrevanja, dani: 90-100
- Uslovi uzgoja: za otvoreno tlo, za filmske plastenike
- Transportabilnost: Добро
- Veličina grma: visok
Sorta paradajza Sahalin osvojila je mnoge baštovane svojom ranom zrelošću, pristojnom količinom žetve i svetlim ukusom. Ali glavna stvar je istovremeno njegova nepretencioznost i svestranost.
Istorija uzgoja
Rano zrela sorta paradajza uzgajana je posebno za filmske plastenike u srednjoj zoni, kao i za otvorene krevete južnih pomoćnih farmi. Oplemenjivanje su obavljali poznati stručnjaci kao što su N.V.Nastenko, V.G.Kachainik, A.V.Kandoba. Začetnik kulture je Agrofirma Aelita LLC. U 2008. godini, kultura pod nazivom Sahalin je uključena u Državni registar Ruske Federacije. I od tada se može naći skoro širom zemlje.
Opis sorte
Biljka ima neodređeni tip rasta. Grmovi Sahalina su visoki, nalaze se u visini od 1,6 do 1,8 metara, ponekad i više. Listovi su prilično veliki, zelene boje. Složeni cvasti, stabljike imaju zglobove.
Glavni kvaliteti voća
Plodovi Sahalina su okrugli, glatki i imaju prosečnu gustinu. Nezreli paradajz je svetlo zelen, dok je potpuno zreo paradajz tradicionalno crvene boje. Sami plodovi su mali, njihova težina varira od 80 do 100 grama. Povrće se odlikuje pristojnim kvalitetom čuvanja, dobro se čuva skoro dva meseca nakon berbe i dobro se transportuje.
Karakteristike ukusa
Mnogi koji su probali sahalinski paradajz primećuju njihov odličan, sladak ukus. Pulpa paradajza zelene salate je veoma sočna. Pored konzumacije u svežem stanju, kao sastojci za salatu, idealni su za razne vrste prerade i konzervisanja celih plodova.
Sazrevanje i plodonošenje
Sahalin je sorta ranog zrenja. Od izdanaka do početka sazrevanja plodova prođe samo 90-100 dana. Kulturu paradajza odlikuje obilno, kao i dugotrajno plodonošenje.
Prinos
Sahalin se smatra visokoprinosnom sortom, jer se u proseku sa jednog kvadratnog metra može dobiti 3,7 kilograma tržišnog paradajza.
Vreme sadnje sadnica i sadnje u zemlju
Seme paradajza sahalina seje se u martu, od 1. do 15. godine. Sadnice podležu obaveznom branju kada se pojave 1-2 zelena lista. Odrasle klice se sade u zemlju nakon 60-65 dana, odnosno od 15. maja do 5. juna.
Uzgajanje rasada paradajza je izuzetno važan proces, jer u velikoj meri zavisi od toga da li baštovan uopšte može da bere. Moraju se uzeti u obzir svi aspekti, od pripreme gredice do sadnje u zemlju.
Šema sletanja
Bolje je postaviti sortni paradajz na 1 m2 u količini od ne više od 3-4 biljke. Optimalna šema sadnje je 50k40 cm.
Uzgoj i briga
Sahalinskom paradajzu, zbog svog visokog rasta, potrebna je podvezica i formiranje grmlja. Pastorci (bočni izdanci) se redovno uklanjaju, do 1 četke. Sahalinsko grmlje se uzgaja u 1-2 stabljike. Tačka rasta se štipa nakon 8-9 cvasti. I takođe nakon sazrevanja plodova, svi donji listovi se uklanjaju za 2 četke. Kultura o kojoj je reč zahteva jednostavnu i nekomplikovanu negu, uključujući, pored štipanja i podvezice, redovno zalivanje, kao i plijevljenje, otpuštanje i hranjenje.
Biljci su potrebni različiti mikronutrijenti u svakoj fazi rasta. Sva đubriva se mogu podeliti u dve grupe: mineralna i organska. Često se koriste narodni lekovi: jod, kvasac, ptičji izmet, ljuske jajeta.
Važno je posmatrati brzinu i period hranjenja. Ovo se odnosi i na narodne lekove i organska đubriva.
Otpornost na bolesti i štetočine
Sorta se odlikuje jakim imunitetom, kao i otpornošću na mnoge bolesti velebilja. Posebno je visok u odnosu na bolesti kao što su verticiloza, fuzarijumsko uvenuće, virus mozaika duvana (TMV).
Regioni rasta
Sorta paradajza Sahalin je zonirana praktično širom zemlje. Već se uspešno uzgaja u privatnim pomoćnim farmama u severnim, severozapadnim, centralnim, Volga-Vjatka regionima. Takođe su dobre žetve moguće u regionu Centralne Crne Gore, na Severnom Kavkazu, Srednjoj i Donjoj Volgi, Uralu, Sibiru i Dalekom istoku.
